Стигли смо до другог броја, сад више нисмо само идеја. Први број „Журналиста“ преузет је преко стотину пута.
Наравно, парадокс је уочљив и лаику. Име магазина је „Ми, журналисти“, а само је мали број текстова (три) у првом броју могао да се доведе у везу са журналистиком. Више је личио на збирку прича. Тако је и у новембарском издању. Ипак, одлучио сам да не мењам концепт – и даље прихватам све врсте текстова. Подела магазина на „рубрике“ стварала би осећај обавезе и нужно довела до појаве досадних текстова у којима се пише о донацији америчке амбасаде информатичком кабинету, о биографији познате личности прекопираној са Википедије, или о томе како се преноси сида…
Хвала свима који су подржали пројекат. Нарочито Наташи Шару, чијом се заслугом први број нашао на сајту kszimpressum.com, па је тако и процес преузимања постао далеко лакши. Прича се наставља у скромном духу. Сви су слободни да пишу шта желе, јер је ово заправо један вид вежбе, ослобађање од страха. Сви су мање-више почетници, сви греше, no hard feelings… Само опуштено!
Волео бих да не морам да вас вучем за рукав и да по текстове идем „од врата до врата“. Једноставно, пошаљите текст на stefan.janjic@gmail.com. Без страха од критике, грешака, неискуства. Видећете да не боли.
_____________________________________
Бесплатно преузми ОВДЕ
У овом броју: Бојана ДЕЛИЋ: Док небо бојим страхом / Милена ВИЛОТИЈЕВИЋ: Једно срце, један тим / Леа РАДЛОВАЧКИ: Сократе, извини / Борис ЏИНИЋ: У небу је бол / Нина ПЕЋИНАР: Friends with benefits? Не, хвала! / Виктор СКОКО: Извештај једног ванземаљца / Наташа ШАРУ: Friends and enemies / Иван КОВАЧЕВИЋ: Легионар / Стефан ЈАЊИЋ: Време је за вести из света / Милица САВИЋ: Обећај; Слатки мој сну / Наташа ДРАГИЧЕВИЋ: Да / Кристина ЂАКОВИЋ: Новооткривене врсте
_____________________________________
Електронско ЧИТАЊЕ
Наравно, парадокс је уочљив и лаику. Име магазина је „Ми, журналисти“, а само је мали број текстова (три) у првом броју могао да се доведе у везу са журналистиком. Више је личио на збирку прича. Тако је и у новембарском издању. Ипак, одлучио сам да не мењам концепт – и даље прихватам све врсте текстова. Подела магазина на „рубрике“ стварала би осећај обавезе и нужно довела до појаве досадних текстова у којима се пише о донацији америчке амбасаде информатичком кабинету, о биографији познате личности прекопираној са Википедије, или о томе како се преноси сида…
Хвала свима који су подржали пројекат. Нарочито Наташи Шару, чијом се заслугом први број нашао на сајту kszimpressum.com, па је тако и процес преузимања постао далеко лакши. Прича се наставља у скромном духу. Сви су слободни да пишу шта желе, јер је ово заправо један вид вежбе, ослобађање од страха. Сви су мање-више почетници, сви греше, no hard feelings… Само опуштено!
Волео бих да не морам да вас вучем за рукав и да по текстове идем „од врата до врата“. Једноставно, пошаљите текст на stefan.janjic@gmail.com. Без страха од критике, грешака, неискуства. Видећете да не боли.
_____________________________________
Бесплатно преузми ОВДЕ
У овом броју: Бојана ДЕЛИЋ: Док небо бојим страхом / Милена ВИЛОТИЈЕВИЋ: Једно срце, један тим / Леа РАДЛОВАЧКИ: Сократе, извини / Борис ЏИНИЋ: У небу је бол / Нина ПЕЋИНАР: Friends with benefits? Не, хвала! / Виктор СКОКО: Извештај једног ванземаљца / Наташа ШАРУ: Friends and enemies / Иван КОВАЧЕВИЋ: Легионар / Стефан ЈАЊИЋ: Време је за вести из света / Милица САВИЋ: Обећај; Слатки мој сну / Наташа ДРАГИЧЕВИЋ: Да / Кристина ЂАКОВИЋ: Новооткривене врсте
_____________________________________
Електронско ЧИТАЊЕ
Нема коментара:
Постави коментар